Ljubitelji izvorne narodne pesme okupili su se 24. novembra u sali Sokolskog doma na književnoj večeri koju je organizovala Narodna biblioteka povodom izlaska druge knjige pesama "U bećara vere nema" priređivača Petra Vučićevića.
Pored promocije knjige u kojoj su sakupljene izvorne narodne pesme iz okoline Arilja o kojoj je govorio Milijan Despotović, pesnik i književni kritičar, predstavljen je i osmi Zbornik "Rukoveti zavičaja" čiji su suizdavači književni klub "Prvo zrno suncokreta" i Narodna biblioteka Arilje.
U programu su učestvovale muška i ženska pevačka grupa "Prvo zrno suncokreta" i Raco Pjevović, solista na fruli, a o Zborniku je govorio Ljubivoje Jovanović, autor predgovora i predsednik Književnog kluba Petar Vučićević.
Stihove iz knjige "U bećara vere nema" čitale su bivše učenice OŠ u Trešnjevici, a publika je imala priliku da čuje i stihove koje su napisali članovi književnog Kluba "Prvo zrno suncokreta" Danica Kostić, Petar Vučićević, Biljana Poledica i Dragana Petronijević.

U petak, 27. novembar, u čitaonici Narodne biblioteke u Arilju, predstavljena je knjiga Ljubivoja Jovanovića, akademskog slikara iz Arilja, “Civilizacija oblutka”. Izdavači knjige su “Pešić i sinovi” iz Beograda i “Žiravac” iz Požege.
Dragan Jovanović, novinar, pisac i kolumnista “NIN-a” bio je gost večeri. Na teme slične “Civilizaciji oblutka”, Dragan Jovanović piše kolumnu u “NIN-u”, na originalan i čak, šaljiv način. Naravno, piše i knjige na ovu temu, a za Beograd tvrdi da je “izvikana metropola i da je, tzv. ostatak Srbije s pravom ljut… Uveravam Vas da je ostatak Srbije pošteniji i ozbiljniji od beogradske Srbije”. Za “Civilizaciju oblutka”, g. Dragan Jovanović kaže da je jedna od pionirskih, veoma važnih srpskih knjiga koja iskoračuje u civilizaciju iza Vinčanske i Lepenske civilizacije. Zato knjiga Ljubivoja Jovanovića nije ništa manje hrabra od istraživačkih radova čuvenog akademika Radivoja Pešića jer, kako se u knjizi navodi, začetak evropske civilizacije nalazi se u tzv. srednjem Podunavlju. U prilog tome dalje navodi puno paralela u slovenskom pamćenju stare civilizacije.
Predstavljajući svoje delo, Ljubivoje Jovanović je govorio kako je došlo do toga da se ozbiljnije pozabavi ovom temom. Kao profesor dugo je predavao istoriju umetnosti ali je susret sa reprint izdanjem “Skica za istoriju Srba” od Miloša Milojevića iz 1872. godine, bio presudan. Potom je usledilo zanimanje za pojam merenja vremena, pa potom interesovanje za poreklo mitova o pčeli i pticama koji su usko povezani sa životom čoveka u prirodi i sa prirodom.
Sve velike reke imaju svoju kulturu, i sa Dunavom je tako. O Dunavskoj kulturi se ne govori dovoljno jer je, kako Ljubivoje tvrdi “proučavanje istorije ustvari geopolitička strategija za osvajanje i odbranu prostora. Zato je knjiga samo skica koja u budućnosti mora da se pretoči u istoriju kulture Dunavske civilizacije, onoga što je Dunav kao rajska reka doneo Evropi, a što mi danas kao narod baštinimo”.

Književno veče u organizaciji Narodne biblioteke održano je u petak, 16. oktobra 2009. godine, u sali Sokolskog doma. Gosti večeri bili su autor zbirke pripovedaka “Prljave priče” Dragan Popović Kuruzlija, etno pevačica Ljiljana Vuković, gitarista Ilfan Slavić, frulaš Slobodan Martić i književni kritičar Milijan Despotović.
Ovo je jedan od prvih nastupa Dragana Popovića nakon prijema u Udruženje književnika Srbije. Višestruko darovit i talentovan, muzičar, rezbar, kalemar, pesnik, pripovedač, od kraja prošlog veka zbog problema sa vidom, živi u svetu mraka. Nakon prve objavljene zbirke pesama “Oljubičene zore petrovske” objavio je nekoliko knjiga proze. Ovo je četvrta knjiga u kojoj se čitaoci suočavaju sa stvarima zbog kojih najčešće zatvaramo oči, kao da se one ne dešavaju u našoj blizini.
–Priče su prljave, ali pisane zbilja čistim jezikom, i istinite. Naravno, i to zapisano, samo je kap u moru opšte zamršene stvarnosti iz koje se stalno tržemo… Priče su nesumnjivo prljave, vrcave, priče o nečistoj krvi, opoganjenoj i zatrovanoj, jedan stalni obračun sa stanjem socijalne bede njegovih junaka i primer kako život ne treba voditi, rekao je književni kritičar Despotović.
Sam autor tvrdi da su ovo istinite priče o polusvetu. – Ne mogu da kažem o poluljudima. Oni su ipak ljudi iako su takvi. To nije bio njihov izbor, bačeni su na margine života, bačeni su u kal iz koga se retko ko izbavi.
Pored autora, i izvrsna etno pevačica Ljiljana Vuković, članica Saveza slepih i slabovidećih Srbije, nastupala je ove večeri. 15. oktobra je nizom aktivnosti obeležen svetski “Dan belog štapa” sa ciljem da se ukaže na probleme slepih i slabovidih osoba i potrebu unapređenja njihove mobilnosti, veće samostalnosti i uključivanja u sve asprekte društvenog života.

Sinoć u 19, časova, u čitaonici Narodne biblioteke, pred malobrojnom publikom predstavljena je knjiga Ljubice Arsić „Mango“, objavljena u Izdavačkoj kući „Laguna“. Autorka brojnih dela poput „Maco, da l` me voliš?“, „Tigrastija od tigra“, „Ikona“, Čuvari kazačke ivice“ kao književnica preferira kratku, efektnu, često i šokantnu priču.
Brojne nagrade, poput Andrićeve, Zlatnog pera, Laze Kostića, Borislava Pekića, nagrade „Isidorinim stazama“, kojim su ovenčana dela Ljubice Arsić govore o njihovom kvalitetu i popularnosti ne samo kod široke čitalačke publike, već i kritike.
Predstavljajući svoja dela, od „Ikone“ i pokušaja da se ispriča provokativna priča o mladosti i studentskim danima Laze Lazarevića i njegove ljubavi sa Anom Gutjar, preko zbirke priča „Tigrastija od tigra“ do najnovijeg romana „Mango“, autorka je pred publikom ogolila sve razloge i inspiracije zašto piše i to baš ovakva dela i sa ovakvom tematikom. Ne stidi se da kaže da više voli da čita nego da piše, jer joj je to prilika da uči zanat. Jer pisanje je, kako i sama naglašava, više zanat nego talenat. Kako svakao njeno delo ima zanimljivu predistoriju tako i poslednji u nizu romana „Mango“.
–Moja prva asocijacija na reč mango je voće, ali ovoga puta radi se o prodavnici Mango koja je jedno vreme bila u Knez Mihailovoj i prijateljstvu tri žene koje u njoj rade. Ovaj roman je možda više od toga priča o Beogradu, njegovim ulicama, načinu života, problemima, rekla je autorka predstavljajući svoj roman.
Nedovoljno poznavanje književnog dela Ljubice Arsić svakako je uticalo da se, i onako malobrojna publika, uključi u diskusiju, „Mango“ je jedna od onih knjiga koje pre ovakvih skupova treba pročitati. Ovako nije bilo mnogo pitanja, a samim tim ni mnogo odgovora, pa nije bilo ni žive diskusije, jer publika je ta koja animira pisca, daje živost književnim večerima.
Od petka, 11. septembra, u čitaonici Narodne biblioteke biće otvorena prodajna izložba Izdavačke kuće „Laguna“.

Narodna biblioteka Arilje, u četvrtak, 25. juna, u Sokolskom domu organizovala je promociju knjige „A onda su pepeljugi legle pare na račun“. O knjizi je, pored autorke dr Mirjane Hercog, govorila i dr Mirjana Šojić, psihijatar.
–To je knjiga o ljubavi, razumevanju, privrženosti. Knjiga autentične ljudskosti, koja ne dolazi od naučenih obrazaca, već ima sopstvenu humanost, naglasila je gđa Šojić.
Kratke istinite priče iz ordinacije i višegodišnjeg rada sa decom i njihovim roditeljima, sagledane i komentarisane iz stručnog ugla, daju mogućnost razumevanja prepoznatljivih, običnih, zagonetnih i na prvi pogled nerešivih situacija. Bogat je spektar tema kojima se autorka bavi – komunikacijom dece sa roditeljima, ali i bakama i dekama, braćom i sestrama, vaspitačima, nastavnicima, drugovima.
Ova knjiga je možda samo na prvi pogled, što delimično sugeriše i sam naslov, knjiga za decu, ali ako ste pažljivo slušali izlaganje gošći shvatili ste da se iz nje mnogo može naučiti o roditeljstvu. Njena lepota i šarm ogleda se upravo u tome što nas podstiče da se preispitujemo i razmišljamo o svojim i postupcima i stavovima dece. Poslednja pročitana strana ne znači i prestanak druženja sa njom, naprotiv, ona otvara dalju priču.

U sredu, 29. aprila u čitaonici Narodne biblioteke u 20 sati održana je promocija knjige „Metodika fizičkog vaspitanja“ dr Radiše Ratkovića. Pored autora o knjizi govori la je i docent dr Jadranka Kocić.
Ova usko stručna knjiga namenjena je studentima visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača.
Docent dr Jadranka Kocić naglasila je da je ovo vrlo značajan priručnik i da upravo podstiče jedan od osnovnih i ključnih zadataka fizičkog vaspitanja – pravilan rast i razvoj dece u predškolskom uzrastu. Deca predškolskog uzrasta su u periodu najintenzivnijeg rasta i razvoja, pa je to period kada se sredstvima fizičkog vaspitanja može najefikasnije delovati u pravcu njihovog pravilnog razvoja. Sa druge strane, ako se ne vodi potrebna briga, može doći do nepravilnog razvoja i pojave pojedinih telesnih deformiteta.
Gđa Kocić naglasila je da je ovaj priručnik uslovno govoreći sastavljen iz pet tematskih celina i da je vrlo koristan za obrazovanje vaspitača koji rade sa decom predškolskog uzrasta.
Inače, knjiga je objavljena u izdanju Narodne biblioteke Arilje i Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Pirot.
Čitaonica Narodne biblioteke bila je mala za poštovaoce i prijatelje Radiše Ratkovića. Zahvalivši im se na podršci i prisustvu g. Ratković je svima poklonio po primerak svoje knjige.

Narodna biblioteka Arilje bila je organizator književne večeri Petra Vučićevića koji se predstavio publici 10. aprila zbirkom pesama „Kolo sa đavolom“ čiji su izdavači Narodna biblioteka Arilje i Književno društvo „Razvigor“ iz Požege.
O stvaralaštvu Petra Vučićevića govorio je Milijan Despotović, recezent knjige i književni kritičar iz Požege. – Poezija od nas traži prisebnost i smislenost, mudrost i budućnost. Ona je nalazi i tamo gde je sve to nemoguće. To, opet, potvrđuje da je i sama ljubav svemoguća, a nju čine ljudi. Razmišljajući o ljubavi, pesnik i sakupljač narodnog književvog blaga Petar je u jednom svom rukopisu zapisao: „Postoje ljudi veliki i mali, dela velika i mala, reči velike i male i moćne. Moć reči je široka, visoka, daleka, neograničena. Doseže do zvezda. Sve što postoji, ima neko ime, nešto znači, radi nečega je u vremenu i prostoru."
O ličnosti Petra Vučićevića, Despotović je pored ostalog zapisao: „Sa književnim klubom „Prvo zrno suncokreta“ tesno sarađuje obrazujući njegov podmladak i buduće članove. Član kluba je od 1980. godine. Zastupljen je u zbornicima kluba „Prvo zrno suncokreta“, „Rukovet zavičaja“, zborniku pesama „Rudnička vrela“ i zborniku „Garavi sokak“, a povremeno je objavljivao i u nekim listovima.
Odlikovan je Medaljom zasluga za narod i Medaljom za vojničke vrline. Voli muziku, a ceni obične, poštene, radne i odgovorne ljude. Najviše ceni ono ljudsko u ljudima.
Uvek je bio učitelj i samo učitelj. Predsednik je Književnog kluba „Prvo zrno suncokreta“ sa sedištem u Arilju.
Tokom književne večeri stihove su govorili Jovana Josić i Nataša Mitrović, učenice osmog razreda OŠ u Trešnjevici i sam autor.

Književno veče održano 14. marta u čitaonici Narodne biblioteke bilo je posvećeno promociji istoimene knjige prof. dr Svetlane Tomin, profesorice Srednjovekovne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pored autorke o ovoj zanimljivoj i inspirativnoj temi kazivale su i prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, profesorica Narodne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Radmila Gikić-Petrović, književnica.
Dovoljno je primamljiv naziv da se već od prve stranice zapitamo ko su knjigoljubive žene srpske – vlasnice biblioteka ili mecene, one koje su naručivale prevode knjiga, plaćale njihovo pisanje, povezivanje i ukrašavanje, one koje su ih poput monahinje Jefimije otkupljivale ili one koje su se i same bavile pisanjem.
Sedam poglavlja ove knjige povezuje ista tematika – položaj i značaj žene u srednjem veku, divljenje bogougodnim i hristoljubivim, veštim, požrtvovanim i mudrim žena. Knjiga „Knjigoljubive žene srpskog srednjeg veka“ rezultat je ozbiljnog bavljenja ovom temom i dugogodišnjeg istraživanja autorke Svetlane Tomin. S toga na stranicama možete pronaći priče o sudbinama mnogih žena iz srpske istorije. Opisujući, njihove uglavnom tragične živote autorka svedoči i o njihovoj knjigoljubivosti ukazujući na literarne sklonosti kneginje Milice, Jelene Balšić, monahinje Jefimije, kao i na diplomatske aktivnosti Jelene Balšić i carice Mare Branković.
Posebno su značajni podaci koji na drugačiji način od usmenog predanja govore o znamenitim ženama srpskim kroz istoriju, pružajući noviji i potpuniji pristup ovoj tematici.
Inače, Svetlana Tomin objavila je desetak studija iz srpske srednjovekovne književnosti i knjigu „Vladika Maksim Branković“ (2007). Priredila je i knjige „Stara srpska književnost“ (2001), Đorđe Sp. Radojičić „Kulturno blago (Da li znate?) (2006), Đorđe Sp. Radojičić „Istorijske rasprave“ (2007).
Po završetku književne večeri i zanimljivog razgovora sa gošćama, publika je mogla i kupiti knjigu.

Povodom Sretenja, Dana državnosti Srbije, Narodna biblioteka Arilje organizovala je predavanje sa multimedijalnom prezentacijom „Nova saznanja o Karađorđevom visokom plemenskom poreklom“ profesora Živojina Andrejića, istoričara umetnosti i istraživača Karađorđevog života.
Predavanje je obuhvatilo pitanja Karađorđevog porekla i Prvog srpskog ustanka, a bazirano je na knjigama „Karađorđe“ i „Karađorđeva kolevka“ od istog autora.
Tokom predavanja, profesor Andrejić je u više navrata, pokušao da razjasni dileme u vezi Karađorđevog porekla.
U našoj istorijskoj nauci ustaljena je predstava da je Karađorđe samonikla ličnost nastala tokom revolucije. Kako profesor Andrejić tvrdi, podaci kao što su datum i mesto rođenja Karađorđa su nepouzdani. „Sve što znamo o Karađorđu, čista je mitologizacija i proizvod narodne priče“, kaže prof. Andrejić. Ali namera autora nije bila da se „raspara istorija po svaku cenu nego da se ponovo preispita“.
Ako je prihvaćen zvaničan stav istorijske nauke da je Karađorđe rođen u Višnjici, od siromašnih roditelja, na Đurđic, nije dovoljno jasno odakle su njegovi preci, deda i pradeda. Pozivajući se na israživački rad Luburića koji je sakupio ogromnu građu u Crnoj Gori, Andrejić navodi da je Karađorđe naslednik barjaktara i vojvoda sedam brdskih plemena.
Sedmostruki barjak koji Karađorđe pobija u zemlju, 1804. u Orašcu zaklinjući se na borbu za oslobođenje delio je sudbinu plemenskih vođa, Karađorđevih pradede, dede i oca. Podrška koju je u Orašcu Karađorđe imao je ista ona koju je imao njegov pradeda. Plemenski zakoni kojima su se rukovodili jasno su određivali mesto i obaveze svakog pripadnika zajednica. Vođa je strogo poštovan.
Svakako je, pored obilja činjenica, predavanje pokrenulo i mnoga razmišljanja na ovu temu kod na žalost malobrojne publike u Sokolskom domu.

U sredu, 24. decembra, u čitaonici Narodne biblioteke održano je k nj iževno veče čiji gosti su bili Sanja Domazet, autor romana i pozorišnih predstava i Mihajlo Pantić, pripovedač i književni kritičar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
Srpska književna i pozorišna scena pojavom Sanje Domazet dobila je mnogo. Poslednjih nekoliko godina Domazetova slovi za jednog od najplodnijih stvaralaca. Njeni romani „Ko plače“, „Azil“, knjiga eseja „Anatomija zanosa“, kao i knjiga drama i priča „Moć maske“, kao i pozorišni komadi „Punjene tikvice“, „Krila od olova“, „Frida Kalo“ i „Disharmonija“ privukli su veliku pažnju. Za roman „Ko plače“ dobila je nagradu Žensko pero i nagradu „Meša Selimović“.
Na momenat se mogao steći utisak da ste zaista prisustvovali jednom razgovoru dvoje prijatelja, nesvesnih da ih neko pomno sluša. Valjda je to i bila poenta ovog književnog druženja. Bez mnogo detaljisanja o stvaralaštvu jednog ili drugog saznali smo ipak mnogo više nego što je to uobičajeno. Teško da će vam koji pisac do te mere ogoliti istinu o sebi da vi, hteli to ili ne, počinjete da ga smatrate bliskim kao da ga godinama poznajete. Sanja Domazet i već Ariljcima znani Mihailo Pantić, to su više nego uspeli u svojim razgovorima, u koje su pokušali da uvuku za razgovor ne baš spremnu publiku.
Na kraju, ako nas ovakvi razgovo r i ne spasu od lutanja, mogu nam sve to učiniti lakšim i podnošljivijim i uveriti nas da ni u čemu nismo sami, ni prvi, ni jedini. Jednom započeta priča se nastavlja i traje...

Svečanoj akademiji povodom devedeset godina od proboja Solunskog fronta, održanoj sinoć u Sokolskom domu, prisustvovali su brojni potomci izginulih Solunaca, predstavnici lokalne samouprave i veliki broj građana. U ime organizatora akademije, Narodne biblioteke Arilje i Udruženja potomaka ratnika izginulih u oslobodilačkim ratovima, prisutne je pozdravio g. Miloš Vuković naglasivši pritom da je ova akademija skromni doprinos proslavi jednog od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji.–Ovim odajemo čast i poštovanje ratnicima koji su svoj život dali za slobodu otadžbine, rekao je na kraju g. Vuković.
.Izložba „Armijski đeneral Krsta Smiljanić“, autora Snežane Đenić postavljena je u holu Sokolskog doma. –Ova izložba samo je mali dug za njegova velika dela i potvrda da srpski narod ne zaboravlja svoje velike sinove, istakla je na kraju svog kazivanja o armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću gđa Đenić.
Nakon obraćanja predsednice opštine Dr Mirjane Avakumović, inserti iz filma „Gde cveta limun žut“ potresnim kazivanjem i slikama uveli su nas u priču o najvećoj golgoti, ali istovremeno i najvećem heroizmu srpskog naroda. O prvom svetskom ratu i proboju Solunskog fronta kazivao je istoričar i general u penziji Krsman Milošević. Posebna pažnja ove večeri bila je posvećena stradalim Ariljcima. U holu Sokolskog doma uz ratne fotografije armijskog đenerala Krste Smiljanića, izložene su neke od fotografija ariljskih Solunaca, kao i popis njihovih imena po selima. Referat o stradanju ariljskih ratnika, autora Krsmana Miloševića kazivao je Stefan Ćirjaković. O tragičnom bilansu „vremena smrti“ najbolje govore imena stradalih vojnika i starešina na razbojištima, umrlih ratnika u bolnicama, nestalih zarobljenika u logorima.
Na tragičnom putu odstupanja Srpske vojske, Užičani, a među njima i Ariljci, dobro su zapamtili Rugovo, Andrijevicu, Skadar. Imena izginulih ratnika svedoče o velikom doprinosu Ariljaca u oslobodilačkim ratovima. Značajan je podatak da je u uratovima od 1912. godine do 1918. izginulo 1362 borca. Svoj doprinos večerašnjoj akademiji svojim nastupom dao je crkvenmo-varoški hor „Sveti Sava“ iz Lučana.
Svečanom akademijom Arilje se uključilo u proslavu obeležavanja devedeset godina od proboja Solunskog fronta pokazavši time da poštuje, ceni i seća se žrtava izginulih u oslobodilačkim ratovima. Uostalom, samo osvrćući se i podsećajući se svoje istorije i korena možemo graditi stabilnu i sigurnu budućnost. Istorija, prošlost i vera su ono što nas nacionalno identifikuje.

Poezija nastaje u osami, ali živi i traje samo podeljena sa drugima. Pokušao je to da nam predoči na svojoj književnoj večeri održanoj sinoć u čitaonici Narodne biblioteke i Dragan Jovanović Danilov.
Po mnogo čemu specifično druženje – kamerna atmosfera, publika koja je došla zbog dobre poezije i gosti koji su svojim kazivanjem preneli svu toplinu i lepotu poetske reči. Svojim dvema knjigama pesama “Memoari peska” i “Homer predgrađa” ariljskoj publici predstavio se drugačiji Danilov. Svu snagu njegovih reči uspešno su dočarale i glumice Andrijana Videnović i Mirjana Trebinjac, naša sugrađanka. Govore ći, doista kratko, o svojoj poeziji Danilov je rekao da Homer nije onaj Homer koji pripoveda o velikim ratovima ili pomorskim putovanjima. –Moj Homer nema odisejski kompleks lutalaštva. On je više Hiperion, čovek jednog mesta. Njega zanimaju neke male, naizgled efemerne teme – podrumi, bunari, vrane, mačke iz predgrađa... On je, jednostavno rečeno, pesnik predgrađa. Uostalom i sam pišem ono što živim.
Ovo književno veče pokazalo je da se poezija odlično može prihvatiti i razumeti i samo slušanjem. Nije vam bio potreban knjževni kritičar da razumete poetske strune od kojih je satkana poezija večerašnjeg gosta. Sledbenik Miloša Crnjanskog i njegovog kulta govorenja poezije Danilov nam je na neki način nametnuo svoj stav da se poezija ipak najbolje razume slušanjem. – Naročito sam opčinjen ljudskim glasom. Čitavo naše biće je sadržano u našem glasu, priznaje sam pisac.
Književno druženje završeno je sjajnim muzičko-poetskim resitalom pesama iz zbirke memoari peska.

Čuvena pesnikinja, koja je tajne svog zanata nesebično otkrila polaznicima Letnje škole kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu, bila je 15. oktobra gost Arilja. Na Književnoj večeri, u čitaonici Narodne biblioteke, predstavljen je književni portret pesnikinje Tanje Kragujević. Uvodnim resitalom učenika Srednje škole „Sveti Ahilije“ prošli smo kroz sve sfere njenog poetskog stvaralaštva, od prve knjige „Vratio se Volođa“ do poslednje objavljene „Plavi sneg“.
Tanja Kragujević je pesnik i esejista srednje generacije srpskih pisaca, autor šesnaest zbirki pesama i sedam knjiga eseja posvećenih najznačajnijim pesnicima srpske i svetske poetske scene. Liričar čije je tumačenje poezije "susret jedne senzibilnosti sa drugim senzibilnostima". U to su se uverili svi oni koji su prisustvovali književnoj večeri.
–Zadovoljstvo mi je što sam večeras u Arilju za koje sam čula još pre mnogo godina od jednog velikog pisca Dobrila Nenadića. Ganuo me je resital srednjoškolaca. Vratili ste me u početke moga stvaralaštva. Drago mi je i zbog toga šta sam shvatila da mladi razumeju moje pevanje, naglasila je Tanja Kragujević.
O poetskom stvaralaštvu pesnikinje govorio je Vasa Pavković, književni kritičar.
Prijatno druženje sa Tanjom Kragujević trajalo je skoro dva sata. Uživali su i publika i pesnikinja koja je, nadamo se, ponela lepe utiske iz našeg grada.

Neobično, drugačije, nedorečeno... tako bi se moglo opisati književno veče Igora Marojevića, održano sinoć u čitaonici Narodne biblioteke Arilje. Predstavljajući njegova tri dela – romane „Žega“ i „Šnit“ i zbirku priča „Mediterani“ književni kritičar Hilda Urošević približila je književno stvaralaštvo publici jednog od najoriginalnijih i najčitanijih pisaca mlade generacije.
Nekoliko knjiga objavljenih u zemlji i inostranstvu i prisustvo u raznim antologijama bilo je dovoljno da stekne status poznatog pisca. Čitaoce osvaja neposrednošću i lakoćom pišući o savremenim problemima, bilo neposredno, kao što čini u zbirci pripovedaka „Mediterani“ i romanu „Dvadeset četiri zida“, bilo da ih izmešta u prošlost, kao u romanima „Žega“ i „Šnit“. Govor upečatljivog glasa, empatija koja provejava kroz njegovu prozu, ali i sposobnost da prenese atmosferu, raščlani stvarnost i sve to poveže istom niti – životom, osobenosti su književnog postupka pisca koji znalački oblikuje svoje junake i određuje njihove sudbine, prenoseći njihove karaktere na opšti, generacijski, sociološki i politički plan.
Inače, za roman „Žega“ dobio je nagradu „Stevan Pešić“, a dodeljeno mu je i priznanje fondacije „Borislav Pekić“. Nekoliko godina živeo je i radio u Barseloni, gde je2004. Godine izvedena njegova drama „Nomadi“ koja je beogradsku premijeru imala na ovogodišnjem „Belefu“ pod nazivom „Tvrđava Evropa“ u režiji Predraga Štrpca.

4. april 2008. godine
Revija za kulturu art 032

Promocija 16. broja Revije za kulturu art 032 održana je u petak, 4. aprila u organizaciji Narodne biblioteke iz Arilja. Izdavač revije je Dom kulture iz Čačka. U reviji se nalazi obilje kvalitetnih književnih sadržaja autora kao što je Doris Lesing, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, Hulija Kortasara, Stanislava Vinavera i drugih. Na prvim stranama je prilog književnika Dobrila Nenadića iz Arilja pod nazivom „Čičomorka”. Revija je grafički i likovno izuzetno opremljena kao i delima akademskog slikara Vladimira Dunjića. Učesnici predstavljanja, gosti iz Čačka bili su Milenko Pajić, glavni urednik, Milkica Miletić, zamenica glavnog urednika, Živka Dmitrović, glavni organizator izdavača (Dom kulture Čačak) i Dobrilo Nenadić, autor i gost.

12. mart 2008. godine
Zavičajni pesnici Arilja

Zavičajni pesnici Arilja okupili su se sinoć u Sokolskom domu na književnoj večeri posvećenoj poetskom stvaralaštvu pesnika našeg grada. Ovom prilikom predstavljene su zbirke pesama Petra Vučićevića “Ljubavna poezija”, Danice Kostić “ Prsten od rose”, Sandre Jovanović “Ispod svoje kože” i našeg zemljaka Relje M. Lukića “Uz luč sunca”, koji već četrdeset godina živi u Študgartu. O njihovom poetskom stvaralaštvu kazivao je Milijan Despotović, kniževni kritičar.
Poezija raznovrsna, umetnički zela ili tek u razvoju. Tek prisutni su mogli čuti elemente ljubavne, rodoljubive, deskriptivne poezije. Ovaj program, čiji je organizator Narodna biblioteka, svojim nastupom upotpunila je i izvorna pevačka grupa „Prvo zrno suncokreta.”

8. februar 2008. godine
Promocija zbirke pesama

Sinoć je u organizaciji Narodne biblioteke Arilje, u čitaonici biblioteke održano književno veče na kome je promovisana zbirka pesama „Umeće je goreti, a ne sagoreti“ Zorice Ilić. Stihove su uz pevačku pratnju etno grupe iz Užica kazivali učenici Medicinske škole iz Užica. O umetničkim vrednostima zbirke govorio je Milijan Despotović, predsednik Udruženja književnika Zlatiborskog okruga.
Pojava Zorice Ilić u srpskoj književnosti veliki je dar. Dosta je takvih pisaca neuočenih, jer skrajnute pesnike kritika ne prati ili barem ne dovoljno.A oni su srpskoj poeziji dar i svojim talentom i gestom i modernošću
Do sada su objavljenje tri zbirke njenih pesama; „Pogledom kroz ogledalo“, „Japanska jabuka“ i „Ružono drvo“. Većina ariljske publike po prvi put se sesrela sa stvaralaštvom Zorice Ilić i svakako je imala priliku da uživa u jednoj drugačijoj poeziji.

21. decembr 2007. godine
KAD NEMA IGRE, ŠTA ONDA PREOSTAJE

U petak, 21. decembra, u Dečijem vrtiću u Arilju, predstavljena knjiga našeg sugrađanina, prof. dr Radiše Ratkovića nastala u saradnji sa ovom dečijom ustanovom i Narodnom bibliotekom Arilje .
Narodna biblioteka tokom prošle godine u okviru svoje izdavačke delatnosti objavila je dve knjige, a jedna od njih je upravo ova promovisana u Dečijem vrtiću. Pozdravljajući prisutne. Miloš Vuković izjavio je da je to od velikog značaja samu ustanovu, ali i lepa potvrda saradnje Narodne biblioteke, Dečijeg vrtića i profesora Ratkovića. Iako je izostalo gostovanje dvojice najavljenih profesora i metodičara fizičke kulture to svakako nije narušilo kvalitet ove, pa možemo reći književne večeri.
U ime domaćina promocije prisutne goste pozdravila je direktorka Dečijeg vrtića gđa Snežana Špehar koja je izjavila da knjiga profesora Radiše Ratkovića „Zbirka pokretnih igara za decu predškolskog uzrasta“ nije samo zbirka onih igara koje se najčešće primenjuju radu sa decom ovog uzrasta i priručnik koji će poslužiti vaspitačima, već i jedno dragoceno štivo za svakog roditelja.
Sve ove reči hvale upućene autoru svakako su godile, ali ono što je najvažnije za pisca jedne knjige je da ona bude čitana i primenjiva u svakodnevnom životu. Da je to zaista u pitanju kada je reč o ovoj knjizi pokazala su deca i njihovi vaspitači prezentujući kako izgleda primena neke od igara u praksi. Na kraju prezentacije autor se zahvalio svojim domaćinima i saradnicima istakavši veliku zahvalnost što su imali razumevanja za njegov stručni rad i što su mu pomogli, svako na svoj način, da ova knjiga ugleda svetlost dana.

28. jun 2007. godine
PRED KAPIJOM IZAZOVA

Veliki broj Ariljaca okupio se na promociji knjige “Od savezništva do neprijateljstva”, autora Krsmana Milo ševića. Organizator ove književne večeri bila je Narodna biblioteka Arilje, zahvaljujući čijem doprinosu je ovo vredno istorijsko i naučno štivo ugledalo svetlost dana. O delu su pored autora govorili i LJubomir Marković, istoričar, Dobrilo Nenadić, književnik, a odlomke iz knjige čitao glumac Zoran Simonović.
–Kao vojnik, politikolog i istoričar pokušao sam da sa međunarodnog političkog, vojnog i istorijskog aspekta osvetlim i razjasnim neke činjenice bitne za razumevanje Balkanskih ratova koji su sticajem okolnosti bili uvod za Prvi svetski rat. Osnove na kojima je rađen ovaj tekst predstavljaju izvori čiji su tvorci najbolji domaći i strani istoričari kao i do sada neki nepublikovani podaci. Knjiga je izrasla iz feljtona koje sam povodom devedesetogodišnjice Balkanskih ratova objavljivao u jednom od naših dnevnih listova, rekao je autor.
S obzirom da u knjizi “Od savezništva do neprijateljstva” možete pronaći podatke o stradalim Ariljcima u toku ovih ratova, ona je i svojevrsna zahvalnost i počast onima koji su svoje živote položili na braniku ota dž bine.
Na kraju uspešne književne večeri Dobrilu Nenadiću, Milošu Vukoviću, direktoru Narodne biblioteke i predstavnicima Udruženja potomaka palih ratnika u oslobodilačkim ratovima gosti su uručili prigodne zahvalnice.

U Sali Sokolskog doma sinoć je održano književno veče Dobrila Nenadića povodom izlaska iz štampe romana "Kiša", prve u nizu od 15 knjiga u ediciji njegovih sabranih dela. Na ovaj veliki poduhvat odvažili su se Narodna biblioteka Arilje i Knjižarsko preduzeće “Žiravac”.
Kad jedan stvaralac pritom umetnik, doživi počasti i uvažavanja od svojih sugrađana onda je to najbolji znak da je u poslu kojim se bavi, odista uspreo. Svojim prisustvom ovo književno druženje, pored autora, uveličali su Dragan Hadži-Todorović, glavni urednik izdanja Sabranih dela, Milenko Pajić, književni kritičar, Dragan Jovanović Danilov, Milijan Despotović, predsednik Udruženja književnika Srbije Zlatiborskog okruga i voditelj programa Razumenka Marković.
–Najviše što jedan pisac za života može da očekuje je da mu počnu izlaziti sabrana dela. Pred vama je petnaest romana koje ja vidim kao jedan, različit zato što govori o različitim epohama i usponu civilizacije srpskog naroda – istakao je Dobrilo Nenadić.
Dobrilo je uradio mnogo za srpsku kulturu, ali i za ovaj grad uvodeći ga kao jedan od važnijih kota u srpskoj literaturi i ovo književno veče bilo je samo jedan mali vid zahvalnosti za to.

Sinoć je u sali bioskopa u organizaciji Narodne biblioteke Arilje i Gimnazije iz Arilja organizovano je književno veče pod nazivom „Ispod tavanice koja se ljuspa“ posvećeno novoj knjizi Gorana Petrovića „Razlike“. Pored pisca, gost književne večeri bio je i književni kritičar Mihailo Pantić.
Publika je bila zadovoljna izlaganjem gostiju i spremna na razgovor. Zaista je bilo jedno prijatno i lepo druženje.Na kraju programa učenici Gimnazije izveli su dramatizaciju teksta Gorana Petrovića po scenariju i u režiji prof. Vesne Aćimović.

Sinoć je u čitaonici Narodne biblioteke održano književno veče Nade Malek, spisateljice iz Pančeva. Nada je do sada objavila četiri knjige kratkih priča. Priče „Obična priča“ i „Majka“ nagrađene su na Nikšićkim književnim večerima. 2003.godine dobila je nagradu „Duškovićeva zvona“ za prozu za priču „Sasvim obična priča“.
Tokom večeri prisutni su imali priliku da čuju nekoliko priča u interpretaciji književnice i glumca Milana Bogunovića koje je muzički na gitari pratio Zlatoje Malek. Njene priče, napisane lakim stilom i lepim jezikom, prožete iskrenošću i ljubavlju, vode nas od školskih klupa i pratećih nestašluka, preko obaveznih izleta i radnih akcija, igranki i koncerata, prvih ljubavi, do današnjih dana. Bilo je ovo po mnogo čemu neobično književno veče koje je prisutnima priuštilo lepe trenutke.

U čitaonici Narodne biblioteke 23. februara održano je književno več posvećeno novoj knjizi Rada Vučićevića „Begunac”. Pored autora, gost je bio i Ivan Ršumović, književnik iz Užica, koji je između ostalog govorio o stilu i jeziku prisutnim u novom Vučićevićevom romanu. „Begunac” je po okvirnoj temi blizak romanu „Do Haga i nazad”, ali je po načinu obrade teme i pristupu psihologiji likova i njihovom oslikavanju ipak nešto novo u stvaralaštvu Rada Vučićevića. Jeste to, kako reče jedan od tumača njegovog dela, haška priča, ali ovog puta smeštena na domaćem terenu, kod Mitka na svadbi, u zabiti gde je truba instrument i za veselja i za žalosti. U takav ambijent doveo je svoga junaka, generala Riđobradog, za kojim je pokrenuta haška poternica, svoga saborca, prijatelja i jataka, ratnog i poratnog tumača zla.
Priča romana teče u dva paralelna nivoa. Na jednoj strani su slike rata, ovog poslednjeg, krvavog, a na drugoj su potpuno novi likovi, koje je pisac smestio za velike drvene svadbarske stolove, koji uživaju u obilju jagnjećeg i svinjskog mesa, dok se opijaju rakijom i drugim domaćim pićima.
Govoreći o romanu, Ivan Ršumović je između ostalog istakao da je čitajući knjige „Do Haga i nazad” i „Begunac” upoznao autora koji se nikako ne može uklopiti u postojeće kalupe prisutne u modernoj srpskoj književnosti, naročito ne kao pisac čiji umetnički izraz odgovara trendu. – Vučićević je erudita. U njegovom peru možete prepoznati Andrićev smisao za bogate, ali odmerene opise predela, ljudi i događaja, sposobnost Dostojevskog za duboku psihološku analizu ljudi. Svakako, “Begunac” je delo koje bi trebalo pročitati.

Srbija je do danas bila poznata kao jedan od vodećih proizvođača maline u svetu, a od skora i po prvoj monografiji o uzgoju i proizvodnji maline. U organizaciji Narodne biblioteke Arilje i Agronomskog fakulteta u Čačku 10. februara sa početkom u 18 časova u sali Sokolskog doma organizovana je promocija knjige o malini na engleskom jeziku “Raspberry from Serbia” autora prof. dr Svetislava Petrovića i prof. dr Toma Miloševića.
Promociji su, pored brojnih posetilaca, prisustvovali dr Zoran Mi ćović, predsednik opštine Arilje, dr Ljubica Bogosavljević, predsednik SO Arilje, g. Rade Ljubojević, predsednik Udruženja hladnjačara Srbije, kao i mnogi predstavnici javnog i političkog živoga grada. Naravno, najviše je bilo proizvođača maline. O samoj knjizi, osim autora, govorili su dr Dobrivoje Ogašanović, naučni savetnik Instituta voćarstva iz Čačka, prof. dr Jordan Milivojević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i prof. dr Svetomir Stamenković sa Poljoprivrednog fakulteta iz Kosovske Mitrovice. Predviđeno je bilo da promociji prisustvuje i naš sugrađanin, književnik Dobrilo Nenadić, diplomirani inženjer agromonije. Iz zdravstvenih razloga bio je sprečen da dođe, a svoje viđenje knjige prezentovao je u okviru eseja, koji je u njegovo ime pročitao prof. Stamenković.
“Raspberry from Serbia” je izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige o malini na srpskom jeziku. Ovakvih publikacija, na engleskom jeziku o proizvodnji maline je malo u svetu i zbog toga ona kako po sadržaju i kompoziciji, tako i po tehnici štampe predstavlja izuzetnu literaturu za sve proizvodjače maline, agronome i studente, otkupljivače i prerađivače i kod nas i u svetu. Ova knjiga ima izuzetnu marketin šku vrednost za srpsko-ariljsku malinu koja čini 40% nacionalne i 1/20 svetske proizvodnje.
Po završetku promocije za sve prisutne u holu Sokolskog doma organizovan je prigodan koktel.

23. februar 2006.
Dokle god o meni neko misli, ja postojim

U Arilju je u organizaciji Narodne biblioteke, u holu Sokolskog doma, održana izložba i veče poezije posvećeno Branku Miljkoviću i njegovom stvaralaštvu. Autori izložbe bili su Mira Lijeskić i Momčilo Lučić. Uz prisustvo ljubitelja poezije izložbu je otvorio direktor Narodne biblioteke g. Miloš Vuković.
Na svom pesničkom putu Branko Miljković se od samog početka suočava sa motivima mita, tradicije i kulture. Karakteristično za njega je da se u potrazi sa smisaonom podlogom kreće duž velike vremenske vertikale, počev od antičkih mitova i usmenog predanja srpskog naroda, preko filozofskih učenja do savremene, naše i evropske poezije. Iza sebe je ostavio četiri zbirke pesama – „Uzalud je budim“, „Poreklo nade“, „Vatra i ništa“ i „Smrću protiv smrti“. Ciklus „Sedam mrtvih pesnika“ je jedan od najcelovitijih u njegovom pesničkom opusu. To je dijalog Branka Miljkovića sa svojim prethodnicima. U njima pesnik otkriva svoj ikonostas domaćih pesničkih vrednosti: to su nekad pesnici kojima se samo divi (Branko Radičević, Njegoš, Ivan Goran Kovačić), a nekad oni od kojih bi hteo da uči (Laza Kostić, Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević). Poemu „Ariljski anđeo“ napisao je 1958. godine. Po svojim odlikama anđeo je bio gotovo savršen simbol za poimanje pesništva Branka Miljkovića.

Kad nekoga pitate znate li ko je Eva Ras, odgovor je u većini slučajeva isti–glumica. Ali Eva Ras je ne samo glumica, ona je višestrani umetnik. Piše od svoje 1972. godine. Dobitnik je ne saamo brojnih filmskih nagrada. Dobitnik je Kočićeve književne nagrade za roman „ Rođeni, mrtvi“ i Bazarevog ženskog pera za roman „Petla na panj“. Našla se i u krugu pisaca za Bukerovu nagradu za roman godine. Njen poslednji roman „Sa Evom u raj“ objavljen je pred kraj 2004. godine i već je doživeo drugo izdanje. Ariljci su imali priliku, zahvaljujući Narodnoj biblioteci, da ugoste ovu sjajnu umetnicu.
Roman prati građenje Hrama Svetog Save u Beogradu. Sama autorka kaže da se zainteresovala za ovu temu i da je prikupljajući podatke došla do saznanja da je ideja za izgradnju Hrama starija od godine izgradnje. Hram je glavna tačka knjige oko koje su se složili likovi i istorija. Slušajući živo čitanje Eve mogli smo zaključiti da je glavni junak romana ustvari sama autorka. Ona sa Gospodom Bogom, takođe junakom, razgovara, poštuje ga, ali poštuje i on nju. Oni su na ti. On čak zna i kako se ona zove.
Književni kritičar Radmila Kunčer istakla je da je ovo roman trećeg milenijuma. Eva stvara fiktivne likove, kroji im sudbine. Svuda oko nas su glavne ličnosti samo im treba udahnuti živote. Tako se u Evinom romanu obreo i Emir Kusturica, ali samo kao junak iz javnog života, i on u knjizi nema dodirnih tačaka sa stvarnošću. Ovo je roman o savremenom vremenu. Knjiga o Bogu, a glavna junakinja je svetovni čovek,a ne verski fanatik. Živi svetovno, a ne verski. Priča sa Evom je toliko bila zanimljiva, otvorena, neposredna da je mogla trajati satima.

Bila je jedna od najlepših, najatraktivnijih, najinteresantnijih žena međuratnog Beograda. I po telu, i po duhu i po svom slikarskom talentu koji se negde pred rat počeo buditi. Bila je savremenik i prijatelj Andrića, Dučića, Crnjanskog, Desanke Maksimović, san i model mnogih slikara, sestra Sretena Marića, supruga Pjera Križanića, obožavana, slavljena, uzdignuta do zvezda, a onda bez imalo milosti zaboravljena, napuštena, odbačena u trnje– Liza Marić-Križanić.
Upravo ovoj izuzetnoj i tajanstvenoj ženi bilo je posvećeno književno veče organizovano 12. aprila u čitaonici Narodne biblioteke. Pored autorke drame Milunike Mitrović, gost u ulozi kritičara bio je poznati književnik Dragan Jovanović Danilov. Knjiga je pisana u dijaloškoj formi, radi se o veoma bogatoj dokumentaciji zasnovanoj na mnoštvu činjenica prikupljenih tokom obimnih istraživanja. Za autorku je posebno bila zanimljiva druga polovina života Lize Marić-Križanić od trenutka kada su je napustili zdravlje, lepota, ljubav, kada je od zvezda dospela do trnja. Slikajući više nego ikad, dostojanstveno se borila sa nedaćama koje joj je život postavljao.
Danilov smatra da je jedan od razloga zbog čega je ova drama uspela emocionalno pokriće jer je autorka emocionalno bila upletena u ličnost i život Lize Marić-Križanić. Vreme obuhvaćeno dramom je period između dva rata, vreme građanske klase, zlatno doba srpske kulture koje su obeležili nauka, književnost, umetnost, izdavaštvo. Crnjanski, Andrić, Miloš Đurić, Momčilo Nastasijević – ljudi koji su imali svest o kulturi, ali i svest o sebi, ljudi sa kojima se Liza družila.

20. aprila Ariljci su imali priliku da prisustvuju promociji romana „Kandže“ Marka Vidojkovića. Gde god se ovaj mladić pojavi izaziva veliko interesovanje što zbog tematike kojom se u svojim delima bavi, što zbog stava da o svemu govori otvoreno i iskreno. Iako iza sebe ima već tri romana, a sa jednim od njih ušao u izbor od trideset knjiga za NIN-ovu nagradu, tek ovim romanom postao je blizak široj čitalačkoj publici. Radnja ove moderne bajke smeštena je u Beograd, u vreme studentskih protesta 1996-97. godine. Na jedan potpuno nov način Vidojković govori o životu za vreme vladavine Slobodana Miloševića, o običnom čoveku u Srbiji, o studentskom protestu, najboljim prijateljima i fatalnim ženama. Nekima se neće dopasti stil pisanja, jezik koji je opterećen vulgarizmima. Ali, ako želimo da surovu životnu stvarnost, kako ju je pisac prikazao, shvatimo onakvom kakva jeste onda se moramo navići na pogan jezik glavnog junaka.
Govoreći o romanu, Mihajlo Pantić je istakao da je Marko Vidojković najreprezentativniji predstavnik srpske književnosti u kojoj se u poslednjih 6-7 godina desio proces neposrednog reagovanja na ono što se zbivalo u sadašnjosti.
Prisutni su imali priliku da čuju i nekoliko odlomaka iz romana, a nakon toga se razvila živa diskusija sa autorom koji je u ophođenju sa publikom bio neposredan, spreman za dijalog, otvoren i iskren.

25. maj 2005. godine
„Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija“

U okviru Majskih dana kulture održana promocija monografije „Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija“.